Putujete na aerodrom autom i ne znate gde da bezbedno ostavite auto? Naš alat za poređenje prikazuje dostupne čuvane parkinge kod aerodroma po vašem izboru, poređane po ceni, udaljenosti i ocenama. Rezervišite svoje mesto i imajte jednu brigu manje.
Srčane bolesti i problemi sa krvnim sudovima
Srce i krvni sudovi na letu podnose veće opterećenje. Nivo kiseonika u kabini odgovara približno nadmorskoj visini od 2 000 metara, krvni pritisak i srčana frekvencija menjaju se pri poletanju i sletanju, a stres zbog putovanja može sve dodatno da pogorša.
Kardiolozi preporučuju da se let odloži najmanje dve nedelje posle infarkta miokarda, a kod težeg infarkta i duže. Nestabilna angina pektoris, nelečena aritmija i dekompenzovana srčana insuficijencija takođe spadaju u stanja kod kojih se let bez saglasnosti lekara ne preporučuje.
Orijentacioni test da li ste sposobni za let prilično je jednostavan: možete li normalnim tempom da se popnete na prvi sprat, a da se ne zadišete? Ako ne možete, telo vam poručuje da opterećenje u kabini neće proći bez rizika. Pre leta se o tome uvek posavetujte sa kardiologom.
Tromboza i faktori rizika
Pri dužem nepomičnom sedenju u avionu krv u venama nogu usporava i preti stvaranje ugruška. Nastali tromb može da dospe u pluća i izazove plućnu emboliju opasnu po život.
Rizik od tromboze povećavaju pušenje, gojaznost, hormonska kontracepcija, trudnoća i postporođajni period, dehidratacija, proširene vene i ranija tromboembolijska epizoda. Ako se prepoznajete makar u jednom od ovih faktora, duži let ne bi trebalo da preduzimate bez kompresivnih čarapa i redovnog kretanja. Ako se kod vas poklapa više faktora rizika odjednom, posavetujte se sa lekarom o preventivnoj antikoagulantnoj terapiji.
Stanje posle operacije ili povrede
Hirurške intervencije ostavljaju u telu gasove i vazduh, koji se pri padu pritiska u kabini šire i mogu izazvati bol ili komplikacije.
Posle operacija u trbušnoj duplji lekari savetuju da se sa prvim letom sačeka najmanje 10 dana. Operacije srednjeg uha ili nosnih šupljina takođe zahtevaju oporavak pre leta, jer se promene pritiska prenose direktno na operisana područja.
Svež prelom u gipsu rizičan je iz drugog razloga. Gips čvrsto steže, pa ako ekstremitet ispod njega otekne (što se tokom leta dešava), postoji opasnost od ishemije tkiva. Avio-kompanije imaju pravila za putovanje sa gipsom u zavisnosti od dužine leta. Pre kupovine karte uvek se o tome raspitajte.
Problemi sa disanjem
Nizak pritisak i smanjena vlažnost vazduha u kabini (ispod 20 %) neprijatni su i za zdrave putnike. Za ljude sa hroničnim plućnim bolestima mogu biti zaista rizični.
Hronični bronhitis i emfizem pluća smanjuju sposobnost pluća da rade sa smanjenom količinom kiseonika. Teška HOBP ili aktivna pneumonija situacije su u kojima let bez aparata za kiseonik i saglasnosti lekara ne dolazi u obzir.
Upala nosnog ždrela i sinusa pri poletanju i sletanju izaziva bolan pritisak, jer otečena sluznica ne dozvoljava njegovo izjednačavanje. Nije opasno po život, ali jeste vrlo neprijatno iskustvo koje može da ošteti bubnu opnu. Sprej za nos sa dekongestivom, primenjen pola sata pre poletanja i sletanja, znatno će ublažiti situaciju.
Na putovanju je uvek najbolje da parking rešite unapred. Uz naš alat za poređenje izaberite čuvani parking sa prevozom direktno do terminala i krenite na aerodrom bez stresa.
Ko ne bi trebalo da putuje avionom? Epilepsija ne isključuje nužno letenje
Epilepsija sama po sebi nije apsolutna kontraindikacija za letenje. Uz dobro kontrolisanu epilepsiju i redovnu terapiju većina pacijenata može da leti bez ograničenja.
Obratite pažnju na ono što može da pokrene napad. Na primer, nedostatak sna pre leta, stres zbog čekiranja, traženja parkinga kod aerodroma u Pragu i bezbednosne kontrole, dehidratacija u kabini i iscrpljujući jet lag tipični su okidači. Pre dužeg putovanja uvek se posavetujte sa neurologom o eventualnom prilagođavanju doze lekova. O svom stanju obavestite kabinsko osoblje – posada zna kako da reaguje, ali mora da zna za situaciju.
Ronjenje i dekompresiona bolest
Ko roni sa ronilačkim aparatom, mora da poštuje jedno čvrsto pravilo: između poslednjeg zarona i ukrcavanja u avion mora da prođe najmanje 24 sata. Posle više uzastopnih zarona ili ronjenja na veću dubinu preporučena pauza je 48 sati.
Razlog je fiziološki. Tokom ronjenja azot se pod pritiskom rastvara u tkivima i krvi. Ako telo dobije dovoljno vremena da ga postepeno oslobodi, ništa se ne dešava. Ali ako pritisak naglo padne (na primer pri poletanju aviona), azot može da se oslobodi prebrzo i izazove dekompresionu bolest, sa simptomima od bolova u zglobovima do paralize ili smrti.
Trudnoća i postporođajni period
Odmakla trudnoća ograničava putovanje avionom iz dva razloga: zbog rizika od prevremenog porođaja i povećanog rizika od tromboze. Većina avio-kompanija bez izuzetka ne prevozi trudnice posle 36. nedelje (kod višeplodne trudnoće posle 28. nedelje). Od 28. do 36. nedelje standardno je potreban fit-to-fly sertifikat od ginekologa.
Postporođajni period vreme je u kojem organizam žene prolazi kroz izražene hormonske i fizičke promene, a rizik od tromboembolije znatno je povećan. Kratko posle porođaja let avionom bez konsultacije sa lekarom nije preporučljiv.
Detaljan pregled onoga što važi u svakom trimestru i kakva su pravila pojedinih avio-kompanija naći ćete u članku posvećenom letenju u trudnoći.
Ko ne sme u avion bez konsultacije sa lekarom
Postoji kategorija stanja kod kojih let nije apsolutno zabranjen, ali kod kojih se bez lekarske procene jednostavno ne može reći da li je bezbedan.
Tu spadaju:
- anemija (smanjena sposobnost prenošenja kiseonika),
- psihičke bolesti u fazi akutne krize,
- onkološke bolesti tokom lečenja,
- nedavni moždani udar (preporučena pauza najmanje 2 nedelje),
- teški dijabetes sa nestabilnom regulacijom
- i stanja posle transplantacije.
U tim slučajevima lekar procenjuje konkretnu situaciju i izdaje ili ne izdaje fit-to-fly potvrdu. Bez tog koraka let radije odložite.
Šta se dešava sa telom tokom leta i kako smanjiti rizike
I zdrav putnik na letu doživljava fizičke promene koje vredi poznavati.
Opterećenje pri poletanju i sletanju kratkotrajno, ali osetno opterećuje srce i krvne sudove. Uši reaguju na promenu pritiska – gutanje, žvakanje ili Valsalvin manevar (stisnite nos prstima i blago pokušajte da izdahnete uz zatvorena usta) pomažu da se pritisak izjednači. Jet lag remeti biološki sat i pogoršava san; na dužim putovanjima pomaže postepeno prilagođavanje ritma spavanja još kod kuće. Kinetoza pogađa deo putnika, naročito pri turbulencijama; sedište iznad krila pruža najmirniji let.
Pridržavajte se i opštih pravila prevencije: pijte dovoljno vode, ograničite alkohol i kafu, na svakih 30 minuta se protegnite ili prošetajte, a kompresivne čarape obucite pre ukrcavanja. Za duže letove neki lekari preporučuju preventivnu dozu aspirina za smanjenje zgrušavanja krvi – to zavisi od individualnih rizika, pa se unapred posavetujte.
Pravila za tečnosti u avionu važe i za lekove u tečnom obliku – providna kesica i zapremina do 100 ml po pakovanju, osim ako imate lekarski recept koji vam daje pravo na izuzetak.
Proverite svoje zdravstveno stanje pre svega ostalog
Ogromna većina ljudi sme da leti i avion je i dalje jedno od najbezbednijih prevoznih sredstava na svetu. Ipak, postoje situacije u kojima uslovi u kabini dodaju zdravstveno opterećenje na koje organizam nije spreman. Ako se vas tiču srčane bolesti, skorašnja operacija, odmakla trudnoća ili ronjenje dan pre poletanja, konsultacija sa lekarom trebalo bi da vam bude prioritet pre svega ostalog.
A ako letite prvi put i ne znate šta vas čeka od dolaska na aerodrom do ukrcavanja, pročitajte i vodič za prvi let avionom. Takođe preporučujemo da unapred uradite poređenje parkinga kod aerodroma.
Parking kod aerodroma rezervišite preko našeg alata za poređenje još od kuće. Uporedite dostupne opcije, izaberite čuvani parking sa prevozom do terminala i potvrdite rezervaciju za dva minuta. Plaćate tek po dolasku, a otkazivanje je besplatno do 24 sata unapred.
